Kako biste postigli optimalan rast i razvoj biljaka, potrebno je osigurati adekvatnu ishranu biljaka makroelementima i mikroelementima. Prilikom ishrane ratarskih useva, generalne preporuke za ishranu (djubrenje) se pre svega odnose na NPK ili makroelemente.
Makroelementi, zauzimaju po količinama najveći udeo u iznošenju iz zemljišta tokom vegetacije, od nicanja pa do sazrevanja useva. Količine makroelemenata koje pojedine kulture usvoje tokom jedne vegetacone sezone kreću se od 50 do 200 kg pojedinih elemenata po hektaru.
Ipak asimilacija makroelemenata i njihov metabolizam u biljkama zavisi od kompleksinih enzimskih reakcija koje se odvijaju u biljnim ćelijama.
Enzimi koji kontrolišu i omogućavaju metabolizam makorelemenata, izgradnju biljnih tkiva i razvoj organa se sintetišu u okviru ćelijskih organa, a za njihovu sintezu su neophodni mikroelementi.
Mikroelementi prestavljaju neizostavni deo u ishrani bilja. Bez njihovog prisustva je nemoguć pravilan rast i razvoj biljaka, a samim tim i komercijalna poljoprivredna proizvodnja.
Još u 19. veku Nemački naučnik Libig je zaključio da ukoliko i jedan od faktora (nutrijenata) rasta izostane rast i prinos je limitiran, čak i ako su svi ostali elementi (nutrijenti) prisutni u adekvatnim količinama.
Ovo je nepromenjeno pravilo, koje dovooljno govori o uravnoteženom značaju svih elemenata ishrane, pa bili oni MAKRO, SEKUNDARNI ili MIKRO.
Deficiti, tj. manjak mikroelemenata u ishrani bilja, najčešće se manifestuju vidljivim pojavama na biljkama, u vidu hlorotičnih pojava na listovima, nerazvijenim generativnim organima, zakržljalim ili deformisanim plodovima. Nažalost, prilikom opažanja simptoma deficita, biljka je već pretrpela veliki stres, i nastala ćelijska oštećenja nije moguće eliminisati u potpunosti. Zato je prilikom programa ishrane, obavezno predvideti pravilnu ishranu MIKROELEMENTIMA (SPEED FOR SEED i SPEED FOR PLANTS) kako bi se eliminisali deficiti za mikro elementima.
Koji faktori najčešće utiču na nedostatak mikroelemenata?
Faktori koji najčešće utiču na nedostatak MIKROELEMENATA u ishrani su najčešćevezani za stanje zemljišta, klimatske uslove i kondiciju biljaka, odnosno razvijenost korenovog sistema.
Kada govorimo o stanju zemljišta, pre svega mislimo na pH zemljišta, CEC (koeficijenat razmene katjona), prisustvo antagonističkih minerala, zemljišnu mikrofloru. Čak i ako mikroelemenata u zemljištu ima u dovoljnim količinama, navedeni faktori mogu da blokiraju ili limitiraju usvajanje.
Kisleost ili alkalitet zemljišta od velikog je značaja za usvajanje MIKROELEMENATA. Na zemljištima visokog pH >7,5 kod većine ratarskih useva pojaviće se vidljivi ili nevidljivi deficiti, pogotovu u ranim razvojnim stadijumima.
CEC i antagonistički nutrijenti, su deo zemljišta nastao morfoločkom genezom ili dodavanjem odgovarajućih mineralnih djubriva. Tako na primer, visoke koncentracije fosfora, mogu u potpunosti blokirati veći broj mikroelemenata (Fe, Mn, Zn, Cu).
Razvijenost zemljišne mikroflore je jako bitna za asimilaciju mikroelemenata, jer mikroorganizmi svojim metabolitima utiču na rastvorljivost i dostupnost mikroelemenata biljkama. Pravilnim održavanjem mikroflore (SPEED FOR SOIL), može se uticati na optimalno usvajanje mikroelemenata.
Klimatski faktori, vlažna proleća, hladne noći, kao i nedovoljno razvijen korenov sistem. Sve ovo kod mladih biljaka mogu da u velikoj meri onemoguće dovoljan unos MIKROELEMENATA.
U tim vremenskim uslovima, uz poznavanje potreba useva, kao i stanja zemljišta, najblagotvornije je gajene useve tretirati folijarnim djubrivima, koja sadrže MIKROELEMENTE za kojima usevi imaju najveće potrebe (SPEED FOR PLANTS).
Folijarna primena MIKROELEMENATA, neće u potpunosti zameniti potrebne količine elemenata. Serviraće ih biljkama u trenutku kada su im potrebni a istovremeno teško doistupni.
Folijarna ishrana je najdelotvorniji oblik ishrane bilja kada je potrebno brzo i efikasno uticati na deficite mikroelemnata.